Категорије

субота, 12. новембар 2016.

КАРЛОС КАСТАНЕДА, Синтакса


Један човек, зурећи у своје једначине,
рече да је свемир имао почетак.
Догодила се експлозија, рекао је.
Прасак над прасковима, и свемир би рођен.
И он се шири, рече.
Чак је израчунао и дужину његовог живота:
десет милијарди окретаја Земље око Сунца.
Сви на Земљиној кугли заклицаше од радости;
његове прорачуне назваше науком.
Нико није помислио да је човекова претпоставка о почетку свемира
тек одраз синтаксе његовог матерњег језика;
синтаксе којој су потребни почеци попут рођења,
развоја и сазревања,
и крајеви, попут смрти, као чињенични искази.
свемир је имао почетак,
и он стари, уверава нас тај човек,
и умреће, као што умиру све ствари,
као што је и он сам умро пошто је математички потврдио
синтаксу свог матерњег језика.


К. Кастанеда, Активна страна бесконачности, с енглеског превела Нада Вучинић, прилагодила М. Јефтимијевић Михајловић

Нема коментара:

Постави коментар