ЂИНА ЛОМБРОЗО, Жена посматра универзум очима и душом мајке

Додири које сам имала са женама посвећеним науци, опажања прикупљена у различитим земљама, заједно са искреном интроспекцијом, убедили су ме да, напротив, између мушке и женске интелигенције постоје не квантитативне, него квалитативне разлике, као и разлике у усмерењу, које су везане не толико за околности условљене традицијом, обичајима, колико за специфичну функцију којој је женама намењена – материнство... Жену, која показује тако живо занимање за све што је окружује, за све што може да види, осети или додирне, нимало не занима провера великих закона који управљају ониме што вређа њена чула и њен дух. Њена жеђ за знањем се упућује самим стварима, а не далеким узроцима којима се ствари покоравају; њу не занима да пребројава откуцаје болесног срца, него да сазна зашто је болесно. Жена посматра универзум очима и душом мајке. Биљке, животиње, мушкарци, за њу нису само спознајни проблеми, него бића кадра да пате и уживају, бића за која осећа да је везана не спознајом него љубављу.

Из књиге: Ернесто Сабато, Појединац и универзум, превела са шпанског Александра Манчић, „Градац“, 2005.