ЂУРО ШУШЊИЋ, Једно је гледати, а друго видети

Супротности нису искључиви чиниоци једне целине већ се узајамно допуњују. Рационално и мистично јесу супротности, али се оне уједињују у човеку. Фритјоф Капра у Тао физике каже: „Науци није потребан мистицизам, и мистицизму није потребна наука, али човеку је потребно и једно и друго.“ Уклонити било коју од ових супротности значи осиромашити човекове могућности и моћи. Удружена моћ две супротности извире из људског бића као његова животна истина.

         Све појаве нашег свакодневног живота скривају у себи супротности, само што ми, гледајући појаве, не видимо њихову суштину. Једно је гледати, а друго видети. Човек може да гледа појаву а да не види суштину. Из чињенице да се суштина не може чулима запазити не следи да она не постоји, она постоји на духован начин, као сенка сваке ствари. Чулно и натчулно заједно чине стварност. Начин на који гледамо свет у исто време је и начин на који га не видимо. Слике се могу гледати а да се ништа не види; речи се могу слушати а да се ништа не чује. Губећи осећај за повезаност појава и њихових суштина, човек „постаје глув и слеп за безбројне знакове њихова јединства“.

Ђ. Шушњић, Огледи о скривеној страни ствари, Службени гласник, Београд, 2012.