ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ, Вечерња молитва

На све речи увреда треба се
смешити тужно и благо.
Не треба рећи ниједну реч
прекора, треба се смешити само,
тужно и благо.
Слатко се спава на осмеху
праштања, свака мисао процвета у
сребрну неземаљску стабљику.
И рука онога који душе сади
милује самилосно целе ноћи
сваки куцањ срца.