Боже, ја
немам коме рећи!
Па гњавим
кад невоља крене.
Ја сама –
заборавих Тебе,
а Ти – јел се
сетиш мене?
Не дођох
због себе довде
дробни ме
терет не мучи!
Царско ти
приносим срце
што немам
снаге га вући.
Срце што у
своме носим
чија ме
слама тежина
–чудно и
теже – кад оде
јел за Те
страшна празнина?
Е. Дикинсон
Нема коментара:
Постави коментар