Митови овог доба
Кратког су даха, без
дубине
Тек сину и већ их
нема
Алʼ древна искуства
Кроз лице мита ничу
изнова
Јер беху еталон,
мера,
Шта рећи данас после
Хомера
Што опевано није —
Одлика личне, опште
историје
Пролазност јесте,
пустош,
Вечити сукоби,
ратови, замке
Заблуде, жртве и
искушења.
Мало се шта
променило:
Богове ни сад нико
не мења
А они силни никад
сити
Плету о себи нове
скаске,
А све је већ виђено
давно
И не улази се у мит
изравно
Са говорнице, улице,
трга
За мит је нужно
жртвовање
Али не мање од
распећа.
Нема коментара:
Постави коментар