Човек је номад по срцу свом, по мисли својој, по идеалима својим.
Он је номад по вољи Божјој, која га је ставила међу огромна пространства неба и
земље. Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и станица и
граница, то је пробој номадства човечје природе. Воља Божја: то су стазе и реке,
путовања и сретања и низови живота и другова; а не државе и границе, коље и
бајонети, паланке-тамнице у којима слободног човека као миша дави господар, сусед,
обичај, критика. Тристан од множине жеља није могао да умре; а сваки човек има
крик оног песника који је записао: Или аскетство или путовања, јер ништа друго
нема!...
И. Секулић, „Писма из Норвешке“
Нема коментара:
Постави коментар