Који год
камен да дигнеш,
Обнажујеш оне
Којима
треба заштита камења:
Наги,
Обнављају сад
проплетеност.
Које год
дрво да обориш –
Тешеш даске
За лежај на
којем се душе
Опет зајажују,
Као да не
потреса
И овај
Еон.
Коју год
реч да изречеш –
Захваљујеш
Пропасти.
П. Целан, Фуга смрти, превео Бранимир Живојиновић, Нолит, Београд, 2008.
Нема коментара:
Постави коментар