М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Срећа

        „У узаврелој фузији страсти и мере

                 отварају се простори наде“

                                    Иван В. Лалић 

Ако се сагнеш довољно ниско

Можеш дотаћи бездане своје

Устремиш ли биће ка небу

Видећеш себе и тамо горе.

Ал ниси само од праха и блата

Нит су ти само Небеса дата –

Укрштај! – мирна је тачка

У којој почиње мера твог раста

 – ка лику Творца у себи самом.

Јер није крст да га проносиш

Над светом њиме да се узносиш;

Док носиш своје земаљско рухо

Уземљен чулом узвинут духом

Биће твоје цело је крст.

Да ли те зову: звер или Бог –

Једна је мера твога бића

–  страсна мера твога распећа.