Бити човек значи бити кућа за госте.
Сваког јутра неко нов дође.
Радост, потиштеност, подлост,
нека пролазна свесност стиже
као неочекивани посетилац.
Све их срдачно дочекај и угости!
Чак и ако су гомила јада
који ти насилно односе сав намештај из куће,
ипак сваког госта честито почасти.
Можда те пељеши до голе коже
ради неког непознатог задовољства.
Мрачну помисао, понижење, злобу
- дочекај их на вратима са смехом,
и позови их унутра.
Буди захвалан ма ко да дође,
јер свако од њих је послат
као смерница с оне стране.
Џ. Руми, Једино Све, препевао
Александар Ђусић са Александром Љубишом
Нема коментара:
Постави коментар