БРАНКО МИЉКОВИЋ, Битисање у правцу суштине

Унутрашњост манастира Бањска, фебруар 2017.

Постоји једна поезија елегична и химнопевајућа истовремено. Њена радост није луда и махнита; њена туга је ведра и паметна. Она је немир заменила стрпљивошћу. Њен оптимизам лежи у њеној разумности:

„...ко у црном не види белине

не види ни бело кад је без црнине.“

Тај оптимизам се заснива на убеђењу да црно није тако црно као што изгледа. Свет је достојан песме онакав какав је. Једино што треба учинити то је наћи себе у томе свету, препознати се, наћи своју стајну тачку, одредити своју припадност.

Б. Миљковић, „Битисање у правцу суштине“ (одломак), оглед о поезији Душка Трифуновића, Критике: са делима и ауторима о песничкој уметности, Сабрана дела Бранка Миљковића, Ниш, 1972.