МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ, Јединој

Пјан тобом, 

смешак је врели.

Тамом на зенице

отворим твоју таму,

ја, о једини ја.

Чедну ми пролет,

паклени пламен 
навестиш,

ти, о једина ти.

Чедни то пресахнути у плоду,

илʼ иза пламена гар

јадовно голотињом у небо,

једно је, о једина:

до у беспуће, знај,

путем је овим грење.

И дубље ли нас нема,

дубље се отвори спасење.