Као трагови
битке;
а трава буја
На
разбојишту, мокри пламен земље
Букне да
страшну изнова успостави чедност,
Као пре
загрљаја, пре памћења, пре гласова
У зору, са
усана тек растављених:
Дела су
љубави спорна –
И кад се мрви
зид, и када врт подивља,
Кад истаре
се слово, кад разбије се прстен,
Љубав је на
губитку;
но слушај крикове птица
Над увалом
где море од љубавника учи
Друкчију
нежност: време је непристрасно,
А свет је
љубави задан,
дуга вежба
Богова
недораслих.
И. В.
Лалић, О делима љибави или Византија, Завод
за уџбенике и нсатавна средства, Београд, 1997.
Нема коментара:
Постави коментар