ПАВЛЕ ФЛОРЕНСКИ, Пронаћи себе жели душа...

На мотив из Платона

Пронаћи себе жели душа,

са самом собом док се мучи,

жалобно ропће свет док куша

и с плачем нему тугу учи.

У обрисима пред њом јача

идеја свет, под мрешним велом,

и Ерос – моћни тела врачар –

у сну ил машти душом целом

у једном трену преовлада.

Душа се мучи и распада.

И гле, присни се, да је жива

душа-близанац њој нађена.

За лет у Етар спремна бива

белим крилима истог трена.

Ал сан пролази у маглама

около тужне шири зене,

и ко сироче вапи, сама:

„Пронађи ме, пронађи мене...“

1905.

Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), I, приредио Владимир Јагличић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015.