ЏЕЛАЛУДИН РУМИ, Траг

Ти који овој планети дајеш нов живот,

ти који надмашујеш разум, дођи. Ја сам

тек стрела. Стави ме на свој лук

и одапни. Због ове љубави према

теби, бокал ми је пао c крова.

Спусти мердевине и покупи крхотине,

молим те! Људи питају: „Али, где је

твој кров?“ Одговарам: „Где год

душа одлази ноћу, тамо је мој кров,

одакле год пролеће долази

да исцели земљу, одакле човеково

трагање потиче.“ Запамти,

  

сȃмо гледање је траг онога за чиме

трагамо, но ми смо више

налик човеку који је сео на магарца

и упитао га где да крене! Остани миран и чекај.

Може бити да океан за којим толико

трагамо да би се прелили у њега,

мало дуже тражи нас по копну

и свим нашим путевима граби ка обали.

М. Џ. Руми, Харфа света, препевали и приредили Александар Ђусић и Александар Љубиша, Београд, 2015.