Р. М. РИЛКЕ, Јесењи дан

Господе, час је. Натраја се лето.

Засенчи сунчанике, разобручи

ветар, да пољем јесењим захучи.

Последњем плоду зрење заповеди;

још два-три дана јужнија му дај,

усавршењу нагнај га, нацеди

последњу сласт у тешког вина сјај.

Ко дом сад нема, тај га стећи неће.

Ко сам је сада, дуго сам ће бити,

читаће, писма писати и бдити,

и немирно ће гледати дрвеће

када се лишће стане зраком вити.

Р. М. Рилке, Одабрани стихови, избор, превод, поговор и напомене Бранимир Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ – Ваљевска штампарија, 1996.