Неко је саздан од камена, неко од
глине ‒
А ја срȅбрним и блистам!
Судбина ми је ‒ издаја, име – Марина,
Неухватљива ‒ морска сам пена.
А ја срȅбрним и блистам!
Судбина ми је ‒ издаја, име – Марина,
Неухватљива ‒ морска сам пена.
Неко је саздан од глине, неко од плоти –
Њима гроб и плоче надгробне…
‒ Мене су крстиле морске дубине ‒ и у лéту
Своме ‒ вечно сам разбијена.
Њима гроб и плоче надгробне…
‒ Мене су крстиле морске дубине ‒ и у лéту
Своме ‒ вечно сам разбијена.
Кроз свако срце, кроз све те мреже сиве
Пробићу пут својевољи.
Мене ‒ погледај коврџе неукротиве! ‒
Нећеш саздати од земне соли.
Пробићу пут својевољи.
Мене ‒ погледај коврџе неукротиве! ‒
Нећеш саздати од земне соли.
Разбијам се о ваша гранитна колена ‒
Васкрсавам! ‒ вал нови кад блеска;
Нека живи пена ‒ та весела пена ‒
Та висока пена морска!
Васкрсавам! ‒ вал нови кад блеска;
Нека живи пена ‒ та весела пена ‒
Та висока пена морска!
(1920)
Препевао: Александар Мирковић
Преузето са блога: https://srodstvopoizboru.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар