Човек
у животу мора да има нешто што цени и воли, нешто чему служи као свом главном
циљу: том циљу мора да буде посвећен његов рад, због њега он концентрише своје
снаге, за њега се бори, за њега је спреман да жртвује и себе и све остало. И
онај коме је дата та срећа служења и изгарања, ускоро почиње да примећује да му
све успева лакше и боље што мање размишља о себи и што се потпуније препушта
предметној стихији свога служења. Не треба себе и свој лични успех сматрати
најважнијом ствари у животу. Треба да научиш да изађеш на Божји простор, из
чврсте чауре свога самољубља; треба, срцем и вољом, превазићи своју самоћу,
свој наивни егоцентризам.
Иван
Иљин, „О кроткости“
Нема коментара:
Постави коментар