Алекса Шантић, ВИДОВДАН

 

(1389–1919)

 

Осана теби, ти наше Голготе дане,

         Где гротло сиње прогута царства брод,

И где у крви, ко сунце за горске гране,

         Утону витешки род.

 

С Крушевца града више се вијао није

         Свилен крсташ – Србија беше гроб,

Тамница пуста, где мемла дави и бије,

         И бледи издише роб.

 

Али ти поста наше свештено врело,

         Где крепке вере зашумље свети пој,

И воду твоју, ко снагу за ново дело,

         У крчаг левасмо свој.

 

Осана теби! Све муке и смрти чаше,

         Клешта, тестере, нису сатрле нас,

Јер вечно, свуда где беху стазе наше,

         Твој вишњи звоњаше глас.

 

Он беше тврдо кормило наших лађа,

         Водиља звезда, нашега раја кључ,

И света песма: с Голготе само се рађа

         Васкрсне зоре луч.

 

И он се роди! Роди се свима нама,

         И у ноћ сужњих засече пламени рез!

И ено, с круном, у блеску драгога кама,

         Устаје светли кнез...

 

Све трепти, сева... И свуда, Косово где је,

         Гле, давни борци, ко густих брестова луг,

У одеждама ничу, а сврх њих греје

         Све лепше нимбуса круг.

 

Петар Радичевић, "Косовска битка" 

Сви они хрле, и поглед очију својиʼ,

         Ко дете оцу, упире млад и стар

Тамо где с крстом у руци на вису стоји

         Под ореолом цар.

 

Осана, царе и мучениче, осана!

         Песама наше радости враћа се век!

Више нам очи не мути дубока рана,

         Ни грубих окова звек.

 

Ми с твога виса, уз херувимске звуке,

         Примамо братства причест и славе плод.

На коленима, спрам тебе дижући руке,

         Сав дивни кличе род.

 

Пламеном вере, смелошћу, патњама трајним

         Искупили смо старога цара свог;

Цара хероја у одеждама сјајним

         Из раја шаље нам Бог.

 

Осана, оче! О твојр храмове беле

Скрхо је крила с Босфора крвави змај,

Гле, пуни звезда, сада са Шаре целе,

         Храстови просипљу сјај!

 

С харфом на стени, у блеску њихових круна,

         Косовка лепа чудесни слаже пој –

Пева и слави, уз топле звуке струна,

         Тебе и васкрс твој.

 

Осана, вечни! Царствуј и господари,

         Нек вечно наших победа хори се глас!

И нека свуда јединства свети олтари

         С брегова греју нас!

 

А. Шантић, „Небом Грачаница блиста“ (приредио и поговор написао Ратко Поповић), Дом културе „Свети Сава“ – Исток, Градска библиотека „Вук Караџић“ – Косовска Митровица, 2007, стр. 87–89.