(17. март 2004 – 17. март
2022)
Уочи дана свесрпског
страдања
седамнаестог марта две
хиљаде четврте лета Господњега,
када су гореле и славске
иконе и иконостаси,
кућне библиотеке и
манастирски рукописи,
јецале мајке и Богородица
Љевишка,
звонила звона за мртвима
и за изгубљенима,
у метежима, збеговима,
пожарима,
чули се крици у колонама,
кућама, торовима,
горела прошлост и
пламтела историја,
– имам да кажем само две ствари које
сам онда научила:
Мајка је име веће од
сваког страдања
и Љубав је њена страшнија
сила од пожара.
Нема коментара:
Постави коментар