Новица Тадић, О ПРОПУСТИМА

 

Право говорећи ја увек понешто пропустим: битно и небитно, што време донесе и однесе.

*

Не пропусти да бар неку од мојих песничких књига прочиташ и као једну једину песму.

*

Које владају над нама

силе небеске

због чијих пропуста ми смо

бића слободна.

*

Данас сам, опет, осетио незаинтересованост за све што се догађа у свету. То је као да дуго носим неко бреме, па га треснем о земљу и одахнем.

*

Твоје празнике не прославих, Господе.

 

Н. Тадић, Записи, Летопис Матице српске, мај 2011, књ. 487, св. 5, стр. 845–846.