БОШКО ПЕТРОВИЋ, Превођење

Превођење, то је истраживачка експедиција, не само у страни језик и туђе земље него у други козмос. Зато оно и није лако. Оно тражи – прво – и физички напор. Али, оно – и то је друго – пружа задовољство од откривања и открића. Врло обична и проста ствар покаже се, одједном, врло сложена и необична. Видите, то је друга страна Месеца; сасвим онако као што говори Шопенхауер о користи од познавања више језика. Треће, упознавање свог језика; који – као што нажалост немамо прилике да се свакодневно уверавамо – не значи и да знамо само зато што је наш. Приморани да на њему формулишемо нешто друго и ново, не његово, ми у њ улазимо на начин одговоран и веома озбиљан. Чак и више. У тренуцима човек се ухвати како чини ништа мање него извлачи, исцртава, или само додирује профил свог народа сучељен са новим, непознатим – готово са судбином.

И то, не патетично.

Бошко Петровић, Усмена реч, Матица српска, Нови Сад, 1991.