Превођење,
то је истраживачка експедиција, не само у страни језик и туђе земље него у
други козмос. Зато оно и није лако. Оно тражи – прво – и физички напор. Али,
оно – и то је друго – пружа задовољство од откривања и открића. Врло обична и
проста ствар покаже се, одједном, врло сложена и необична. Видите, то је друга
страна Месеца; сасвим онако као што говори Шопенхауер о користи од познавања
више језика. Треће, упознавање свог језика; који – као што нажалост немамо
прилике да се свакодневно уверавамо – не значи и да знамо само зато што је наш.
Приморани да на њему формулишемо нешто друго и ново, не његово, ми у њ улазимо
на начин одговоран и веома озбиљан. Чак и више. У тренуцима човек се ухвати
како чини ништа мање него извлачи, исцртава, или само додирује профил свог
народа сучељен са новим, непознатим – готово са судбином.
И то, не
патетично.
Бошко Петровић, Усмена реч, Матица српска, Нови Сад, 1991.
Нема коментара:
Постави коментар