РАБИНДРАНАТ ТАГОРЕ, ***

Клонуло ти срце, на очима још увек ти сан.
Па зар не знаш да цвет у својој раскоши и усред трња царује?
Прени се, о пробуди се! Не дај да време залуд пролази!
На крају каменитог пута мој пријатељ седи и чека сам.
Не изневери га! Прени се, пробуди се!
Шта мари што небо дахће и трепери од подневне јаре,
шта ако ужарени песак шири свој покров жеђи
- зар не носиш радост у дубини срца?
Неће ли на сваком кораку пута твоја харфа претварати напор у склад?