МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, Етеризам

                                            Другу Иви Андрићу

Моја је бајка:

да се у сну док се спава

добра чине, и да ништа

није јава.

Нисмо знали а имали смо

чедо у даљини.

Рекао сам ти цвет један лак

испуниће твоје мисли.

Све осмехе који су од бола свисли,

сачуваће зрак

негде у даљини.

О ничег нек те није жао.

Зато сам ти ту мисао дао

тужној голој и белој,

невеселој.

Гледај у јесен мирно,

како се губи дан

и љуби.

Благо као једно звоно

да зазвони у даљини

мишљу том сам те додирно.