Отисак давнине, плавет, горке
соли у имели пољубаца; пристали смо,
дакле, на узмак, срамну завјетрину.
Поразу залог мукла сабраност ова
чијег се смисла одричемо.
Задихан и свладан
невидјелицу удијеваш у иглу
сводиш мудре поруке да заметнеш траг.
Залуђеном – само ти се привиђа свјетлост,
фосфорне мрље на камену,
оплођен кристал.
И знам: спорна је премоћ овог свједочења стихом
над сасма нијемим споменом
гујом прошивеног срца;
о блажен цјелов мука, што
пребива у сумњи, згођен у дан
кад недостојни смо завјетних ријечи.
Даринка Јеврић, Псалам
бездомника и друге песме, Панорама, Приштина, 2006.
Нема коментара:
Постави коментар