ЖЕЉКО МЕДИЋ ЖАЦ, ***

Нас двоје и јесмо једна велика реч

Која се лако разуме

И ћути

Ми ћемо се чути и када нас сведу

На једно једино

Слово

Из прималног ће крика потећи

Сав закаснели смисао

И безгласје ново

Само си ти

Већ постојала као ехо