ПЕТАР ПАЈИЋ, Усправна песма

Свет се окреће према теби. Непогоде

се стишавају. Ти си у мислима.

Залеђене блистају у брдима воде.

Смрзнуте леже звери у стаблима.

Љубави моја без врлина и зала,

светлост, ослобођена ватре, у срцу ми сија.

Онесвешћен сам од твога огледала

које се кроз свет са болом разбија.

Ствари, укочене у своме леду

зру, са очајном надом да ће љубав успети

и од лома и света у нереду

створити хармонију, на звезду се попети.

Док улазим непомичан у ове северне дане,

храброст је љубав једноставна као правда.

Нити са леве, нити са десне стране.

Сасвим усправна. Она ће звездама да влада.

Најлепше песме Петра Пајића, избор и предговор Слободан Ракитић, Просвета, Београд, 2004.