предмети
трошни, стари,
плач детета
неког крај пута,
та шкрипа
кола што смета,
и тешки
корак орача
што гаца по
зимској бари,
твој лик ми
вређају који
к'о ружа
сред срца мог цвета.
Јер превише
је груба увреда ружних ствари;
да ми је да
их саградим све изнова
усред лета,
да земља и
небо и вода –
к'о златан
ковчег се жари
за мој сан
о твом лику
који к'о
ружа сред срца мог цвета.
Нема коментара:
Постави коментар