АРСЕНИЈЕ ТАРКОВСКИ, Позна зрелост

Није ли ми дата ова позна зрелост,

Да оплачем с рукама на срцу ноћу,

Сваке речи септембарску зрелост,

Тежину јабука, шипкову пуноћу,

Над шумском крчевином облак дима,

Усахло поље брусница црвених, и

Истине ради — вратити се стиховима,

Од којих су остали редови прецртани.

Све убрано у корпе сложише плетене,

И мостом се зачу тутњава таљига.

Дај ми да се поклоним још једном с висине,

Дај ми да издржим бар до првог снега.

1965.

Препевао: Александар Мирковић

Преузето са блога: 
https://srodstvopoizboru.wordpress.com