ВИТО МАРКОВИЋ, Песник и Хераклит

1. Песник има (у себи) Хераклита. Открио је да свемиром управља смрт. Има је довољно за све, и још је преостаје.

2. Хераклит има (у себи) Песника. Он истражује самога себе и све од самога себе учи.

3. Од свега понуђеног, Он (Песник) бира само једно, поезију (као вечну славу).

4. Његова се душа, попут Хераклитове ватре, пали и гаси. Кад се пали, настаје занос, песма; кад се гаси, отпочива.

5. После отпочивања, душа ствара. Њено певање је базгранично, улази у све и излази из свега.

В. Марковић, Поезија и метафизика, „Графос“, Београд, 1988. стр. 7.