ВАСКО ПОПА, Косово посланство

Кос крила орошена крвљу суши

На ватри црвених божура

Пред њим се шири поље

Исписано врелим људским гвожђем

Претопљеним у честито злато

Надежда Петровић, Косовски божури (1913)

Трава царује међу словима

И њихове редове

По својој вољи престројава

Кос отима своје поље

Из руку четири црна ветра

И савија га од поднева до поноћи

У поноћ небо прелеће

И односи y кљуну некуд он зна куда

Свој зелени свитак 

Милослав Шутић, Антологија модерне српске лирике 1920-1995, „Чигоја штампа“, Београд, 2002.