Има, у
ноћи, свемирске ћутње час,
И у том
часу појава и чудеса
Отворена
кола свемира изнад нас
Котрљају
се у светилиште небеса.
Ко хаос
над водом тад се гусне ноћ.
Бесвест,
ко Атлас, тло стиска у том часу;
И само
Музē душу девичанску
У снима
пророчким узбуђује бог!
1829.
Превод:
Љ. Симовић
Антологија руске поезије XVII–XX век,
избор, предговор и текстови о песницима Александар Петров,
„Просвета“, Београд, 1977.
Нема коментара:
Постави коментар