„...Ако
стваралац не познаје божанско, он се нужно појављује више као профан него као
посвећен. Међутим, иако не познаје божанско, он га ипак изражава на основу
своје природе и открива, не знајући то, онима који то разумеју најскривенију
тајну, јединство божанске и природне суштине и дубину оне најблаженије природе,
у којој нема супротности; зато су песнике већ у прастаро доба поштовали као
тумаче воље богова и као људе које богови воде и надахњују.“
Фридрих
Вилхелм Јозеф Шелинг, Бруно или о
божанском и природном принципу ствари, с немачког превео Божидар Зец, Београд
: Федон, 2008.
Нема коментара:
Постави коментар