ЗИНАИДА ХИПИУС, Љубав

Нема места за патњу у мојој души,
Душа ми је ‒ љубав ова.
Све своје жеље одмах она сруши:
Да их васкрсне изнова.

У почетку беше Слово. Чекајте Слово.
Откриће се оно.
Што је било ‒ да се сврши наново,
И ви, и Он сте ‒ једно.

Последња светлост ‒ на све ће да се пролије,
По знаку једном само.
Идите сви, и ко плаче, и ко се смеје,
Идите ‒ Њему самом.

Њему ћемо доћи у земном ослобођени,
И биће чудеса.
И бићемо сви у једном сједињени ‒
Земља и небеса.

(1900)

Препевао: Александар Мирковић

Преузето са блога Александра Мирковића:  https://srodstvopoizboru.wordpress.com