Миодраг Павловић, GIORGIONE: LA TEMPESTA

 

Раздвајање почиње када прође зрелост.

Свако стоји на својој страни реке.

Град је не само затворен, он мање постоји.

Изгнанство је више нужда, него смелост.

Ни мост више не спаја, нити преноси;

метафора се удаљава од века.

Ђорђоне, La tempesta (Олуја)

Муж одевен, жена у нагости непривлачној.

Он је стражар крај гроба, она доји потомство;

као што ће облак да облије земљу

и набујали поток да пређе у напад.

Муња преноси поруку слици: смањује се простор

за човека. Он ступа устрану, и на Запад.

Изгнање из раја, Бекство у Египат,

сцена из живота Адама и Еве?

Без наслова остаје ово испражњење.

Мирис сумпора у зеленој јези.

Стоји се пред олујом без праве свести;

у том је раздвојеност, разлаз, неболомство.