Зар заиста да се представи Преображење? Како
Мојсије да гледа у Христа, где руке да се пруже?
Апостоли падају; толико је њихово запрепашћење,
пред нечим што се не види,
нит ико да наслика може:
тело које своју природу мења.
Да ли су уметности ниже од Идеја
којих без казивања илʼ представљања сликом
заправо и нема? Како се за Тајном Вечером
седи, говори, једе? У чему је разлика
између Свадбе у Кани, Гозбе код Платона
и обреда напоредне издаје и посвећења?
Тицијан, Преображење |
Није ли то мноштво ликова само дражење
којем треба супротставити завесе разума и стид?
Достићи блискост иза оног што нуди
телесни занос и раскошни вид?
Зауставити
се
у незамисливом и надати се да оно има
своју тачност и знак: линију, слог и зид?
Простору дати слободу, пробити се кроз слику?
И та је мисао морала на ум пасти
и бити воља која крчи шуму: одавно су предвиђени
иконокласти.
Део
је наше душе с њима.
Слика се у сећању кида.
И раставља се на делове, у снима.
Нема коментара:
Постави коментар