Жан Мореас, СТАНЦЕ

 

Не реци: живот је гозба пуна сјаја;

илʼ дело глупака, илʼ подлост и срам.

Алʼ нипошто: живот јесте зло без краја

То клонули слабић нека збори сâм.

Смеј се као када шуме гране младе,

Плачи као ветар који вале гна,

Окуси све сласти, претрпи све јаде.

И реци: много је, а све сен је сна.

 

(препевао: Владета Кошутић)