ДУШАН МАТИЋ, У свом сам памћењу, али и у свом забораву

У свом сам памћењу; али и у свом забораву. У ономе што сам рекао; али и у ономе што нисам рекао. У ономе што сам учинио; али и у ономе што нисам учинио. Можда ни у једном ни у другом, већ у дијалогу између памћења и заборава, између реченога и нереченога, између учињенога и неучињенога. Између њих су тишине различитог укуса.

Из књиге: Јован Христић, „Матић“, Есеји, Матица српска, Нови Сад, 1994.