ТОМАС СТЕРН ЕЛИОТ, Четири квартета

У мирној тачки света што се врти. Ни плотно ни бесплотно;

Нити од нити према; у мирној тачки, ту је плес,

Но ни застој ни кретање. И не зови то сталношћу,

Прошло и будуће на окупу. Нити покрет од нити према,

Ни успон ни пад. Да нема те тачке, мирне тачке,

Не би било плеса, а ту је само плес.

Могу само рећи, ту јесмо били, но не могу рећи где.

И не могу рећи колико дуго, јер значило би поставити то у

време.

Унутрашњу слободу од практичне жеље,

Избављење од акције и патње, избављење од унутрашње

И спољашње принуде, све ипак окружено

Једном милошћу чулног, белом светлошћу мирном и

у покрету.

Ерхебунг без кретања, сабраност

Без елиминације, уједно и нови један свет

И стари у изричитости, схваћени

У испуњењу њене делимичне екстазе,

Разрешењу њеног делимичног ужаса.

Ипак повезаност прошлог и будућег

Уткана у слабост тела што се мења,

Штити људски род од раја и проклетства

које плот не може поднети.

Време прошло и време будуће

Допуштају само мало свесности.

Бити свестан, то није бити у времену

Но само у времену може се трен у врту ружа,

Трен у вењаку где пљушти киша,

Трен у промајној цркви када дим се спушта

Памтити: уплетен у прошло и будуће.

Само временом се време побеђује.

Т.С. Елиот

превео Иван В. Лалић