МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА, Туга за младенцем Угљешом

Туга за младенцем Угљешом је први сачувани књижевни састав деспотице Јелене – монахиње Јефимије, изгравиран између 1366. и 1371. године на сребрном диптиху, богато украшеном бисером и драгим камењем. Тада је живела у Серу на своме двору, а њен мали син био је сахрањен у Хиландару у гробу њеног оца, ћесара Војихне. Пошто никада није могла да оде на гроб свога сина, за покој душе манастиру је послала ову сребрну иконицу. До дана данашњег чува се у Хиландару.

ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ

Мале иконе по велики дар,

које имају пресвети лик господњи

и пречисте богоматере,

а њих велик и свет муж

дарова младому младенцу

Угљеши Деспотовићу,

Његову неоскрвњену млађахност

преставише у вечне обитељи,

а тело у гробу преда се,

кога изделаше праоци

преступљења ради.

Удостоји, господе Христе,

и ти, о пречиста богомати,

и мене јадну

свагда о разлучењу душе моје да се бринем,

које угледах на онима који су ме родили

и на рођеном од мене младенцу,

за којим жалост непрестано гори

у срцу моме,

по обичају матерњем побеђена.