Туга за младенцем Угљешом је први
сачувани књижевни састав деспотице Јелене – монахиње Јефимије, изгравиран између
1366. и 1371. године на сребрном диптиху, богато украшеном бисером и драгим
камењем. Тада је живела у Серу на своме двору, а њен мали син био је сахрањен у
Хиландару у гробу њеног оца, ћесара Војихне. Пошто никада није могла да оде на
гроб свога сина, за покој душе манастиру је послала ову сребрну иконицу. До
дана данашњег чува се у Хиландару.
ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ
Мале иконе по велики дар,
које имају пресвети лик господњи
и пречисте богоматере,
а њих велик и свет муж
дарова младому младенцу
Угљеши Деспотовићу,
Његову неоскрвњену млађахност
преставише у вечне обитељи,
а тело у гробу преда се,
кога изделаше праоци
преступљења ради.
Удостоји, господе Христе,
и ти, о пречиста богомати,
и мене јадну
свагда о разлучењу душе моје да се
бринем,
које угледах на онима који су ме родили
и на рођеном од мене младенцу,
за којим жалост непрестано гори
у срцу моме,
по обичају матерњем побеђена.
Нема коментара:
Постави коментар