Р. М. РИЛКЕ, Напредак

Опет мој дубок живот гласно хучи,

као да шире корито му бива.

Свака се слика све више открива,

сваки ми предмет све присније звучи.

Моје се биће с безименим слива:

па сваким чулом, проникнув из грања,

ко птица небом ветровитим сања,

а душом, што лелуја ко да сва

на црним стоји рибама, урања

у прекинути дан језерског дна.

Препевао: Б. Живојиновић