Р. М. РИЛКЕ, ***

Мој живот није овај стрми час,

час кад овако журно стремим.

Пред својим житним пољем ја сам клас,

тек један глас сам само, и то глас

што први сред мог многогласја неми.

Између два сам звука дубок мук,

који их трајном усклађењу гони:

јер прети да надјача смрти звук —

Но тамнога их интервала лук

мири.

Лепотом старом песма звони.

Препевао: Б. Живојиновић