М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Цветање Неба

„Ја рашћења жедан,

                  погледах, и: у мени дрво расте."

                          Р. М. Рилке

Из једног стабла, корена Једног

растемо –   две гране преплетене

Дахом једним милујући бескрај;

–        Једно другог ми смо чежња

Вечна чежња вечног пролећа.

О, болан је дрхтај новог листања

и божански мирис младог пупољка –

Светла је патња овог цветања

–   Цвета у коме се настањује Песма.

И наше нежне олистале руке

Призивају сунца у своја гнезда

И Песма ова што расте у нама

Дах је Једног – буђење пролећа

И цветање које хрли ка бескрају

Није чежња Небу већ стварање Неба.

Марија Јефтимијевић Михајловић