МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА, Мисао је стрела. Осећање је круг

Чиста лирика живи осећањима. Осећања су увек иста. Код осећања нема развитка. Код осећања нема редовне доследности. Сва су дата одједном, сва осећања која ће нам кадгод пасти у део да их осетимо, уплетеним фитиљем буктиње од рођења су утиснута у наше груди. Осећање (детињство човека, народа, планете) увек почиње максимумом, а код јаких људи и песника одржава се на максимуму. Осећању није потребан повод, оно је само повод за све. Осећању није потребно искуство, оно израније и боље све зна. (Свако осећање је ʼпредосећањеʼ). У коме почива љубав – тај воли, у коме гнев – тај се срди, а у коме увреде – тај је од рођења увређен. Увредљивост ствара увреду. Осећању не треба искуство, оно израније зна да је изгубило. Осећање нема шта да ради на периферији видљивости, оно је у центру, оно само је центар. Осећање нема шта да тражи по путевима, оно зна да ће доћи и довести – у себе.

Зачарани круг. Сањарски круг. Мађијски круг.

Дакле, још једном:

Мисао је стрела.

Осећање је круг.

М. Цветајева, О уметности и песништву. Портрети, приредила Милица Николић, превеле Ивана Богдановић, Бранислава Ковачевић, Милица Николић, Народна књига – СКЗ, 1990, стр. 93–94.