АУРЕЛИЈЕ АВГУСТИН, Пробудио сам се у Теби и видео сам Те бесконачнога...

Немају разборитости они којима се не свиђа неко од твојих створења, као што је ни ја нисам имао кад ми се није свиђало много тога што си ти створио. И пошто моја душа није била толико смела да јој се не свиђа Бог мој, није хтела да призна да од тебе потиче све оно што јој се не свиђа. И то ју је одвело у мишљење да постоје две супстанције и није имала спокоја и говорила је безумно. И вративши се одатле, створила је себи Бога који се шири свуда по неизмерном простору и мислила је да си то ти и њега је сместила у своје срце и поново је постала храм свог идола, теби омражен. Али, након што си, без мог знања, пригрлио моју главу и склопио очи моје, да не гледају ништавила, мало сам се одвојио од себе и успавало се моје безумље, и пробудио сам се у теби и видео сам те бесконачнога, али другачије, а то виђење није долазило од тела.

Аурелије Августин, Исповести, превела с латинског Татјана Ђурин, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2017, стр. 175.