Слободан Ракитић, БАЊСКА

О чему да запишем на ветру? Киша

и сад је иста, ко некад. Преко дворова

негдашњих тек сенка једна борова

затрепти. У праху све се стиша.

 

Која је реч од камена овде тиша?

Времена има само за бујност корова,

за дрво-кулу, с хиљаду чворова,

с кором на којој расте само лишај.

 

О чему збори ветар у сувој трави?

У пукотини зида још само раде мрави

и зрачак један однекуд допире.

 

Ко труле да нам капије отвори?

Бане, овде некад беху твоји двори,

 а сад и камен у зиду умире.

 

                                    1977.  

 

С. Ракитић, Основна земља, Сабране песме Слободана Ракитића, књига седма, „Рашка школа“ – „Просвета“, 2012, 18.