Ако
ће се ишта филозофско развити у човеку, два ћутања мора човек претходно
научити: ћутање инфериорности и ћутање супериорности.
"Обликујте свој живот само људски, тиме сте већ довољно учинили; али висину уметности и дубину науке никада нећете досегнути без божанског."
Ако
ће се ишта филозофско развити у човеку, два ћутања мора човек претходно
научити: ћутање инфериорности и ћутање супериорности.
Не устремљавати се у завист,
ни на нелепу љубав
или незаконито скупљање
и расцепе,
чувати се првоседења
и светских почасти...
Ако је могуће –
дисати спасоносном речју,
и свим што је на сазидање душе
и на корист.
Тајна нашег спасења зависи од тога какав смо траг оставили у животу људи с којима смо долазили у додир. Да ли смо их рањавали или исцељивали.
Заборављене
књиге кажу да је Дух добра у нама, у неистраженим просторима душе. Ко га нађе,
отвориће му се астралне капије. Карта неба показаће се на његовој шаци, а
звезде и планете примиће га као свог сина. Градови грађени од почетка света,
домови паљени и рушени отвориће пред њим врата, као ономе ко носи добру вест,
ко је разумео део Тајне. И схватио да ничим не може превазићи границе смртног.
Њих само љубав надилази. И то је грађа која се мора употребити при подизању
насеља и кућа. У грађењу своје душе.
Драган
Драгојловић, „Материјал
за градњу душе“