ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Срцу, да се не плаши

Смири се, смири срце, ти, дрхтљивице тела;

Сети се мудрости што нам је древност каза:

Нек оног што се плаши воде и ватруштине

И ветра који дува преко звезданих стаза,

Ветар, вода и ватра преплаве и учине

Невидљивим, јер он нема удела

Сред усамљене, величанствене пучине.

Изабране песме (препев, предговор и коментари: Милован Данојлић), Орфеус, Нови Сад, 2011, стр. 22.

ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Песник моли драгану да се умири

Ја чујем Сабласне Коње, с гривама што вијоре,

Тутње тешка копита, и искре им се очи;

Север преко њих баца лепљиви покров ноћи,

Исток – тајне милине пре првог цика зоре;

Запад у роси плаче, да потом ко уздах плине,

А Југ пурпурне руже расипа у жар будзашто:

Одмор, и Нада, и Сан, и Жудња – све је ташто,

Коњи Коби посрћу кроз густо блато глине:

Вољена, затвори очи, зближимо срца, на груди

Косу ми распи, да у њој, ко у сутону

Самотни часи љубави нестану, и утону

Њине разигране гриве и њихов топот луди.

Изабране песме (препев, предговор и коментари: Милован Данојлић), Орфеус, Нови Сад, 2011, стр. 21.

ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Брижност љубави

Неизрецива самилост живи

У срцу љубави: улично врење

Купаца и трговаца, незаустављиви

Облаци-путници, захлађење

Које ветар с кишом доноси њиви,

Тамни кестењари, зелено клење

Поток који јури као мишеви сиви –

Све то угрожава мило створење.

Изабране песме (препев, предговор и коментари: Милован Данојлић), Орфеус, Нови Сад, 2011, стр. 7.

ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Инисфри, острво на језеру

Устаћу и отићи, отићи: на Инисфри,

И колибу ћу подићи, од блата, с прућем у круг,

Имаћу девет леја, кошницу меда, и

Самоваћу, а около ће брујати пчелињи луг.

Имаћу оног мира што пада, кап по кап,

Од јутра до часа кад попци почну да славе свет,

Поноћ сву од блескања, подне – запаљен слап,

А вече шумно и густо ко конопљаркин лет.

Устаћу и отићи, јер даноноћно, на жал

Пристиже талас, и пљуска, с маха на мах;

Свеједно стојим ли на стази, ил на плочнику, тај вал

Из дубине груди диже се, као дах.

Инисфри – острвце на језеру Гил, у Слајгоу.

Устаћу и отићи, отићи на Инисфри – одјек новозаветног Устаћу и идем оцу својему, Јеванђеље по Луки, (XV, 18)

Изабране песме (препев, предговор и коментари: Милован Данојлић), Орфеус, Нови Сад, 2011, стр. 4.

ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Ружа света

Коме се то присни да лепота пролази свака?

Због поносне туге што сја са њене усне,

Тужне јер нова чуда долазе једино у сне,

Троја ишчезну као посмртна зрака[1],

И изгибоше синови Ушне[2].

Пролазимо и ми и свет, утруђен, вене:

Међу душама што се као бледе бујице

Руше, зими, у јаме-безданице,

Испод кратковеких звезда, небеске пене,

Искрсава самотно лице.

Арханђели, поклоните се, сваки у свом куту:

Пре вас, и пре него што закуцаше срца многа

Уморна и блага, жена је уз престо Бога

Стајала, и Он створи свет, да би по травном путу

Газила њена нога.

Изабране песме (препев, предговор и коментари: Милован Данојлић), Орфеус, Нови Сад, 2011, стр. 4.

---

[1] Троја ишчезну као посмртна зрака – Мод Гон, Песникова животна Љубав, често се упоређује са Јеленом, узрочницом Тројанског рата, као и са Дјердре, јунакињом једног келтског епа.

[2] Ушна – лик из једне келтске легенде настале у IX веку; њену децу је, на превару, побио краљ Конкобер, да би се освотио Дјердри.

ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Љубавник прича ружи у своме срцу

Све сломљене, незграпне ствари,

предмети трошни, стари,

плач детета неког крај пута,

та шкрипа кола што смета,

и тешки корак орача

што гаца по зимској бари,

твој лик ми вређају који

к'о ружа сред срца мог цвета.

Јер превише је груба увреда ружних ствари;

да ми је да их саградим све изнова

усред лета,

да земља и небо и вода –

к'о златан ковчег се жари

за мој сан о твом лику

који к'о ружа сред срца мог цвета.

ВИЛИЈАМ БАТЛЕР ЈЕЈТС, Небеске тканине

Да имам небеске тканине везене,

златним и сребрним светлом исплетене,

тканине плаве и загасите и тамне

од ноћи и светла и полутаме,

ја бих их раширио пред твоја стопала:

Али сиромашан сам, имам тек снове;

Раширио сам снове пред твоја стопала;

Ходај нежно јер ходаш по мојим сновима.